Браћо и сестре !
Разлика у читању Великог Канона покајања у првој недељи Великог Поста, од његовог читања у петој недељи, састоји се у томе, да нам у петој недељи суди Преподобна Марија Египатска.
Она је – у свему, као што смо и ми – у погледу односа на Православну веру. И зато нам суди.
Она је, као што смо и ми, крштена у детињству. Она је, као што смо и ми, познавала оне исте догматске истине: да је јединородни Син Божји, Реч Оче, инкарниравши се од Богородице, Блажене и Пречисте Богородице Марије, дао своје тело на крсне муке ради искупљења наших грехова и вечног спасења наших душа. Она је као и ми знала да се та казна и спасење десило на животворном дрвету. И она је, као што смо и ми, знала за истине моралног Христовог учења. Знала је да је блуд смртни грех.
Али није веровала у те истине, све до свог покајања.
Нама суди озбиљност, дубина, једноставност, посебност и непоновљивост њеног поступка.
Обећање, да ће се одрећи од света, које је дала и испунила „само“ као захвалност за могућност да се прислони уз животворни крст Спаситеља.
Каква душа.
Нама суди њена озбиљност.
Она није тражила велике знаке, оздрављење. Молила је, да је само пропусте, да после три или четири покушаја, прође у храм.
Шта је то за савременог православца? Обрадовао се, захвалио и изашао. И заборавио. Свако је сам себи судија.
Нама ће судити наша многобројна обећања и завети, наше исповести и покајања, неиспуњена и моментална или брзо заборављена, после опроштаја наших грехова.
Она је дала једну реч Пречистој, и та једна реч и страх пред Повереницом , је била довољна за 47 година, које су дуго трајале, за њене надприродне подвиге.
Каква величина душе. Каква озбиљност и одговорност. Један додир милости Божје, изазвао је код ње комплетну ревизију целокупног смисла њеног живота и целог животног садржаја.
Она је два пута примила причешће од Светих животворних Тајни у интервалу од 47 година.
Нама ће судити стотине и хиљаде причешћа, када смо се тим истим страшним Тајнама, ми причешћивали.
Преподобна Марија ће на Оном свету разобличити сваког од нас због наше неозбиљности.
На произвољном односу према Светињи, који је заснован на променљивом расположењу и субјективном доживљају, а не на веровању у непроменљиву Истину – који је прихватио душу уз страх Божји и који даје храну покајању.
У недовољно озбиљном Причешћу Тела и Крви Христове, без брижљивог, концентрисаног и због тога – дуготрајног – сећања на Свете страсти Господа Исуса Христа, које је он поднео за спасење наших душа.
У заборавност свог љубљења Крста на Исповедању.
У неверицу у реалност опраштања исповеданих грехова.
Преподобна даје лик, немогуће за нас Истине и тачност пред Богом. Али, та апсолутно немогућа за нас, озбиљност, ће се показати као апсолутно обавезујућа за нас.
Она је апсолутно обавезујућа за свакога!
А на ово нас гласно упозорава Православна Црква, приликом читања њених житија и при њиховом спајању са Каноном покајања.
Протојереј Владимир Переслегин
Cтајање Марије Египатске. 25. марта 2015. г.
