(1938) – највећи богослов модернистичког правца, представник „моралног монизма“, учесник екуменистичког покрета, „миролог“.
1963. године је завршио Московску духовну академију, био је позван на постдипломске студије при МДА. После завршетка су га оставили за наставика предмета „Екуменизам“.
1965. године су га позвали да држи предавања из Oснова теологије у академији, а затим, следеће године – тај исти предмет у богословији.
Наредних година је држао предавања из Историје руске религијско-филозофске мисли, протестантизма, савремених богословских проблема у академији, сем Основа теологије у западној исповести.
Од 1967 – 1987 г. и од септембра 1995. до 2005. г. – члан је Уредничког одбора зборника „Богословски радови“.
1969. г. је добио звање доцента.
Од 1973. г. до 1986. год. – члан је Научног Комитета при Светом Синоду Московске духовне академије.
1975. год. – потврђено му је звање професора.
Од 1976. до 2004. год. – члан је комисије Светог Синода у вези са питањима хришћанског јединства, која је реформисана у Саборну теолошку комисију.
Од 1979. учествује у Међуправославној теолошкој комислији за припрему Православно-лутеранског дијалога, а од 1982. г. до 2007. г. – члан је Мешовите Православно-лутеранске теолошке комисије за дијалог.
Oд 1991. г. до 1998. био је члан комисије „Вера и Црквено уређење“ Светског Савета Цркава.
Од 1981. до 2004. г. је управник одељења за постдипломске судије Московске духовне академије при ОВЦС.
1985. додељен му је научни степен доктора теологије „honoris causa“. Професор је на катедри Основа теологије Московске духовне академије.
Од 1995. г. до 1997. г. на II до IV –oм Светском Руском Сабору је био члан његовог Сталног Председништва.
1995. г. одлуком Светог Синода је био укључен у радну групу за изучавање теме „О односу Руске Православне Цркве према међухришћанској сарадњи у проналажењу јединства“; у Саборну радну групу за разраду Основа Социјалне концепције РПЦ.
Иступао је против канонизације Цара-мученика Николаја II и Царских мученика.
Он је присталица кремације. „ Тела у принципу, могу да се спаљују, али то треба да се ради са дубоким поштовањем, са љубављу, наример, онако, како се то ради у Индији. Ми знамо, да тамо постоји управо таква традиција. И нико тамо не оцењује такву традицију као злу, напротив, она се сматра као нормалан однос према покојнику. Ми, као и Грци, имамо другачију традицију.
Али, то је баш традиција, не оно што утиче на суштину вере“.
2005. г. одлуком Светог Синода, је укључен у састав радне групе „за израду концепцијског документа, који представља позицију Руске Православне цркве у сфери међурелигиозних односа.“
Учествовао је у билатералним дијалозима, које је спроводила Руска Православна црква са: Долхалкидонским црквама, Ватиканом, католичком организацијом „Пакс Кристи Интернационал, Лутеранском црквом, ФРГ, ГДР, Финском, Националним саветом цркава САД, Светским савезом реформских цркава , Англиканском црквом, Епископском црквом у САД и др.
Био је учесник низа скупштина Светског Савеза Цркава, Хришћанске Светске Конференције; многих светских, регионалних и других цркава и друштвених конференција и скупштина, како унутар земље, тако и у иностранству.
