<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Всемирный Совет Церквей - Антимодернизм.ру</title>
	<atom:link href="https://antimodern.ru/tag/vsemirnyj-sovet-cerkvej/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link></link>
	<description>Православная миссионерская энциклопедия</description>
	<lastBuildDate>Mon, 31 Mar 2025 15:14:40 +0000</lastBuildDate>
	<language>ru-RU</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.9.4</generator>

<image>
	<url>https://antimodern.ru/wp-content/uploads/cropped-fav-32x32.png</url>
	<title>Всемирный Совет Церквей - Антимодернизм.ру</title>
	<link></link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>Патриарх Вафоломей отчитался перед &#8220;женевским обкомом&#8221;</title>
		<link>https://antimodern.ru/obkom/</link>
					<comments>https://antimodern.ru/obkom/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Антимодерн]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 25 Apr 2017 18:07:08 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Новости]]></category>
		<category><![CDATA[Всемирный Совет Церквей]]></category>
		<category><![CDATA[Патриарх Варфоломей]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://antimodern.ru/?p=56162</guid>

					<description><![CDATA[<p>24 апреля Константинопольский Патриарх Варфоломей выступил перед сливками экуменического сообщества в Экуменическом центре в Женеве.</p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/obkom/">Патриарх Вафоломей отчитался перед &#8220;женевским обкомом&#8221;</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>24 апреля Константинопольский Патриарх <a href="http://dvagrada.ru/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%80%D1%84%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%B9_(%D0%90%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81)">Варфоломей</a> <a href="https://www.christiantoday.com/article/ecumenical.patriarch.defends.holy.and.great.council.in.geneva.address/107820.htm">выступил</a> перед сливками экуменического сообщества в Экуменическом центре в Женеве.</p>
<figure id="attachment_56165" aria-describedby="caption-attachment-56165" style="width: 300px" class="wp-caption aligncenter"><a href="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/obkom02.jpg"><img fetchpriority="high" decoding="async" class="wp-image-56165 size-medium" src="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/obkom02-300x201.jpg" alt="" width="300" height="201" srcset="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/obkom02-300x201.jpg 300w, https://antimodern.ru/wp-content/uploads/obkom02-700x468.jpg 700w, https://antimodern.ru/wp-content/uploads/obkom02.jpg 760w" sizes="(max-width: 300px) 100vw, 300px" /></a><figcaption id="caption-attachment-56165" class="wp-caption-text">Патриарх Варфоломей.</figcaption></figure>
<p>Руководство <a href="http://dvagrada.ru/wiki/%D0%92%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82_%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%B9">Всемирного совета церквей</a> услышало от Патриарха печальный рассказ о &#8220;Великом и Святом Соборе&#8221; на Крите. С одной стороны, Патриарха Варфоломея радует сам факт проведения такого собрания. С другой, он перечислил &#8220;проблемы&#8221; в устройстве Кафолической Православной Церкви, которые, как мы все знаем, были вовсе не решены на Критском соборе. Главной проблемой Патриарх считает &#8220;федеративное устройство&#8221; Церкви, которое состоит в существовании Автокефальных Церквей и поэтому не устраивает Константинопольского &#8220;папу&#8221;.</p>
<p>Среди проблем Патриарх назвал существование православных национальных диаспор и соответствующих юрисдикций в Западной Европе и прежде всего в США.</p>
<p><a href="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/obkom01.jpg"><img decoding="async" class="aligncenter wp-image-56163 size-medium" src="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/obkom01-300x169.jpg" alt="" width="300" height="169" srcset="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/obkom01-300x169.jpg 300w, https://antimodern.ru/wp-content/uploads/obkom01-768x432.jpg 768w, https://antimodern.ru/wp-content/uploads/obkom01-1024x576.jpg 1024w, https://antimodern.ru/wp-content/uploads/obkom01-700x394.jpg 700w, https://antimodern.ru/wp-content/uploads/obkom01.jpg 1600w" sizes="(max-width: 300px) 100vw, 300px" /></a>Патриарх вспомнил, что православные уже почти сто лет участвуют в экуменическом движении. Он считает, что Критский Собор в своих документах одобрил дальнейшее участие православных Церквей в экуменическом движении и, в частности, во Всемирном совете церквей. Такое толкование документов Собора можно считать адекватным и авторитетным.</p>
<p>Патриарх Варфоломей отчитался в экологической направленности постановлений &#8220;Великого и Святого Собора&#8221;. Он напомнил, что на Соборе было принесено покаяние в &#8220;экологических грехах&#8221;, в грехе эксплуатации природных ресурсов планеты .</p>
<p>Надеемся, что женевский обком остался доволен отчетом Варфоломея I.</p>
<p style="text-align: right;"><em><a href="https://web.archive.org/web/20171105002411/http://www.oikoumene.org:80/en/resources/documents/other-meetings/address-of-his-all-holiness-ecumenical-patriarch-bartholomew">Источник</a></em></p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/obkom/">Патриарх Вафоломей отчитался перед &#8220;женевским обкомом&#8221;</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://antimodern.ru/obkom/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Исполком ВСЦ в Эчмиадзине</title>
		<link>https://antimodern.ru/wcc-etchmiadzin/</link>
					<comments>https://antimodern.ru/wcc-etchmiadzin/#comments</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Антимодерн]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 09 Jun 2015 16:20:28 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Новости]]></category>
		<category><![CDATA[Всемирный Совет Церквей]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://antimodern.ru/?p=33250</guid>

					<description><![CDATA[<p>Работа заседания началась с традиционной для экуменистов совместной молитвы.</p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/wcc-etchmiadzin/">Исполком ВСЦ в Эчмиадзине</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_33251" aria-describedby="caption-attachment-33251" style="width: 250px" class="wp-caption alignright"><a href="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcc-Etchmiadzin01.jpg"><img decoding="async" class="wp-image-33251 size-full" title="Фюксе Твейт, Гарегин Второй и Агнес Абуом." src="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcc-Etchmiadzin01.jpg" alt="Глава ВСЦ Фюксе Твейт, Гарегин Второй и Агнес Абуом." width="250" height="167" /></a><figcaption id="caption-attachment-33251" class="wp-caption-text">Глава ВСЦ Фюксе Твейт, Гарегин Второй и Агнес Абуом.</figcaption></figure>
<p>Заседание исполкома <a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches/">Всемирного совета Церквей</a> проходит в духовном центре армян Эчмиадзине. В течении пяти дней члены комитета &#8211; представители Европы‚ Северной и Латинской Америки‚ Африки‚ стран Карибского бассейна‚ Среднего Востока и азиатско-тихоокеанского региона будут обсуждать экуменические и социальные проблемы, а также вопросы финансирования ВСЦ․</p>
<p>Православные Церкви на этом собрании представляют митр. Геннадий Сассимский (Константинопольский Патриархат), митр. Нифон (Михэйцэ) из Румынии и о. Михаил Гундяев (Московский Патриархат).</p>
<p>Работа заседания началась с традиционной для экуменистов совместной молитвы Господней и минуты молчания в память о жертвах геноцида․</p>
<p>Завтра, 10 июня члены комитета посетят мемориальный комплекс памяти жертв геноцида армян на холме Цицернакаберд в Ереване․ У вечного огня они вознесут совместную молитву в память о жертвах геноцида․  Здесь же планируется опубликовать заявление Генерального Комитета ВСЦ по случаю 100-летия геноцида армян.</p>
<p style="text-align: right;"><em><a href="http://www.blagovest-info.ru/index.php?ss=2&amp;s=3&amp;id=62778">Источник</a></em></p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/wcc-etchmiadzin/">Исполком ВСЦ в Эчмиадзине</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://antimodern.ru/wcc-etchmiadzin/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>1</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Православный учебник по экуменизму</title>
		<link>https://antimodern.ru/handbook-on-ecumenism/</link>
					<comments>https://antimodern.ru/handbook-on-ecumenism/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Антимодерн]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 07 Nov 2013 14:58:10 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Книжный яд]]></category>
		<category><![CDATA[Всемирный Совет Церквей]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://antimodern.ru/?p=19449</guid>

					<description><![CDATA[<p>На X Ассамблее Всемирного совета церквей вчера, 6 ноября, представили "Православный учебник по экуменизму" (Orthodox Handbook on Ecumenism).</p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/handbook-on-ecumenism/">Православный учебник по экуменизму</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p>На X Ассамблее <a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches/">Всемирного совета церквей</a> вчера, 6 ноября, представили &#8220;Православный учебник по экуменизму&#8221; (Orthodox Handbook on Ecumenism).</p>


<div class="wp-block-image">
<figure class="aligncenter"><a href="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/handbook-ecumenism.jpg"><img loading="lazy" decoding="async" width="385" height="500" src="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/handbook-ecumenism.jpg" alt="Православный учебник по экуменизму (Orthodox Handbook on Ecumenism)." class="wp-image-19452" srcset="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/handbook-ecumenism.jpg 385w, https://antimodern.ru/wp-content/uploads/handbook-ecumenism-231x300.jpg 231w" sizes="(max-width: 385px) 100vw, 385px" /></a></figure>
</div>


<p></p>



<p class="has-text-align-left">900-страничный учебник подготовлен <a href="http://www.globethics.net/web/9157330">Рабочей группой</a>, состоящей из православных богословов и профессиональных экуменистов, причем иногда трудно отличить одних от других. В частности, в состав группы вошли: о. Виорель Ионица, о. Кирилл (Говорун), Ги Лиагр и Пантелис Калаицидис.</p>



<p>Титаническая работа началась в декабре 2010 г. и протекала под эгидой ВСЦ, Конференции европейских церквей с участием Православной академии в Волосе (Греция).</p>



<p>Всего в учебнике содержатся ссылки на 110 православных ученых.</p>



<p>&#8220;Православный учебник по экуменизму&#8221; издан <a href="http://wordsbydesign.co.uk/blog/?p=254">Regnum Books</a> в серии The Regnum Studies in Global Christianity и посвящен пропаганде <a href="https://antimodern.ru/ecumenism/">экуменизма</a> и трудностям, с которыми <a href="https://antimodern.ru/ecumenism/">экуменизм</a> сталкивается прежде всего в Африке, Азии, Латинской Америке и Восточной Европе.</p>



<p>Авторы и издатели надеются, что это пособие войдет в учебные планы различных богословских школ.</p>



<p class="has-text-align-right"><em><a href="http://wcc2013.info/en/news-media/all-news/orthodox-handbook-on-ecumenism-presented-at-wcc-10th-assembly-in-busan">Источник</a></em></p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/handbook-on-ecumenism/">Православный учебник по экуменизму</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://antimodern.ru/handbook-on-ecumenism/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Новый Центральный комитет Всемирного совета церквей</title>
		<link>https://antimodern.ru/novyj-centralnyj-komitet-vsemirnogo-soveta-cerkvej/</link>
					<comments>https://antimodern.ru/novyj-centralnyj-komitet-vsemirnogo-soveta-cerkvej/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Антимодерн]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 07 Nov 2013 12:34:28 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Новости]]></category>
		<category><![CDATA[Всемирный Совет Церквей]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://antimodern.ru/?p=19439</guid>

					<description><![CDATA[<p>Вчера, 6 ноября, X ассамблея Всемирного совета церквей в Пусане выбрала новый Центральный комитет Всемирного совета церквей, исполнительного органа ВСЦ.</p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/novyj-centralnyj-komitet-vsemirnogo-soveta-cerkvej/">Новый Центральный комитет Всемирного совета церквей</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p>Вчера, 6 ноября, X ассамблея <a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches/">Всемирного совета церквей</a> в Пусане выбрала новый Центральный комитет Всемирного совета церквей, исполнительного органа <a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches/">ВСЦ</a>, а также восемь <a href="http://orientale-lumen.blogspot.ru/2013/11/world-council-of-churches-has-elected.html">новых президентов</a>. Одним из новых президентов стал Патриарх Антиохийский Иоанн X.</p>


<div class="wp-block-image">
<figure class="aligncenter"><a href="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/pusan2013_b.jpg"><img loading="lazy" decoding="async" width="500" height="333" src="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/pusan2013_b.jpg" alt="В Пусане выбран Центральный комитет Всемирного совета церквей. " class="wp-image-19442" srcset="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/pusan2013_b.jpg 500w, https://antimodern.ru/wp-content/uploads/pusan2013_b-300x199.jpg 300w" sizes="(max-width: 500px) 100vw, 500px" /></a><figcaption class="wp-element-caption">Пусан 2013. В первом ряду справа &#8211; митр. Геннадий Сассимский.(Константинопольский Патриархат).</figcaption></figure>
</div>


<p>Согласно уставу ВСЦ, президенты обязаны пропагандировать экуменизм в своих регионах.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Центральный комитет Всемирного совета церквей</h3>



<p>В новый ЦК входят 150 членов, причем ВСЦ подробно подсчитал его процентный состав: женщин 39%, мужчин 61%, молодежь 13%, малые народности 5%, инвалиды 2%. 68% ЦК составляют священнослужители (?), 32% &#8211; миряне.</p>



<p>От Русской Православной Церкви в ЦК вошли о. Филарет (Булеков), о. Михаил Гундяев, <a href="https://antimodern.ru/sizonenko-dimitrij-viktorovich/">о. Димитрий Сизоненко</a>, о. Александр Васютин и Маргарита Нелюбова.</p>



<p>От других Поместных Церквей: митр. Элпидофор Дурсийский (Константинопольский Патриархат), митр. Геннадий Сассимский (Константинопольский Патриархат), митр. Серафим (Александрийский Патриархат), о. Иаков Халил (Антиохийский Патриархат), еп. Ириней Австралийский и Новозеландский (Сербский Патриархат), митр. Нифонт Тырговиштский (Румынская Церковь), о. Михаил Тита (Румынская Церковь), митр. Василий Констанцский (Кипрская Церковь), еп. Гавриил Диавлейский (Элладская Церковь), еп. Николай (Гика) (Албанская Церковь), о. Артур Алексеюк (Польская Церковь),&nbsp; еп. Александр Толедский (Американская автокефальная церковь). <a href="https://antimodern.ru/finskaya-pravoslavnaya-cerkov/">Финская церковь</a>, Церковь&nbsp;Чешских земель и Словакии представлены мирянами.</p>



<p>Таким образом, Православная Церковь весьма внушительно представлена в крупнейшей экуменической организации планеты: 26 членами из 150. Порадоваться по этому поводу не получается, поскольку таким образом Православные Поместные Церкви будут нести ответственность за действия и решения ВСЦ до следующей Ассамблеи в 2020 г.</p>



<p>В работе ВСЦ не участвуют Иерусалимская, Грузинская и Болгарская Церкви.</p>



<p class="has-text-align-right"><em><a href="http://wcc2013.info/en/news-media/all-news/new-wcc-central-committee-elected">Источник</a></em></p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/novyj-centralnyj-komitet-vsemirnogo-soveta-cerkvej/">Новый Центральный комитет Всемирного совета церквей</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://antimodern.ru/novyj-centralnyj-komitet-vsemirnogo-soveta-cerkvej/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Экуменические &#8220;источники авторитета в Церкви&#8221;</title>
		<link>https://antimodern.ru/authority/</link>
					<comments>https://antimodern.ru/authority/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Антимодерн]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 05 Nov 2013 19:51:10 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Новости]]></category>
		<category><![CDATA[Всемирный Совет Церквей]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://antimodern.ru/?p=19310</guid>

					<description><![CDATA[<p> На X Ассамблее Всемирного совета церквей состоялся семинар " Источники авторитета в Церкви ", организованный делегацией Русской Православной Церкви. </p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/authority/">Экуменические &#8220;источники авторитета в Церкви&#8221;</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>В рамках дискуссионной программы X Ассамблеи <a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches/">Всемирного совета церквей</a>, проходящей с 30 октября по 8 ноября 2013 года в Пусане (Южная Корея), состоялся семинар «Источники авторитета в Церкви», организованный делегацией Русской Православной Церкви.</p>
<p><figure id="attachment_19312" aria-describedby="caption-attachment-19312" style="width: 500px" class="wp-caption aligncenter"><a href="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/pusan2013_a.jpg"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-full wp-image-19312  " alt="О. Владимир Шмалий и о. Филарет (Булеков) ведут семинар &quot; Источники авторитета в Церкви &quot;" src="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/pusan2013_a.jpg" width="500" height="333" srcset="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/pusan2013_a.jpg 500w, https://antimodern.ru/wp-content/uploads/pusan2013_a-300x199.jpg 300w" sizes="(max-width: 500px) 100vw, 500px" /></a><figcaption id="caption-attachment-19312" class="wp-caption-text">О. Владимир Шмалий и о. Филарет (Булеков) ведут семинар.</figcaption></figure></p>
<h3>Источники авторитета в Церкви исследует экуменическая комиссия</h3>
<p>На семинаре был представлен исследовательский проект «Предание и предания: источники авторитета в Церкви», осуществляемый комиссией<a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches/"> Всемирного совета церквей</a> «Вера и церковное устройство». Данный проект реализуется по инициативе председателя ОВЦС митр. Волоколамского Илариона. Его суть заключается в богословском свидетельстве Православия об исключительной роли и значимости святых отцов в Церкви. В рамках проекта состоялись две консультации — в Кембридже (Великобритания) в 2008 и в Москве в 2011 г.</p>
<p>О. Владимир Шмалий представил вниманию участников историю и промежуточные результаты исследовательского проекта, в частности, сборник докладов кембриджской консультации, опубликованный издательством ВСЦ. О. Филарет (Булеков) изложил основные положения доклада митр. Волоколамского Илариона «Церковная иерархия как источник авторитета в Церкви».</p>
<p>В ходе состоявшейся дискуссии участники семинара отметили значимость темы исследовательского проекта и сделали ряд конструктивных предложений по его дальнейшему развитию.</p>
<p style="text-align: right;"><a href="http://web.archive.org/web/20131114024727/http://www.patriarchia.ru:80/db/text/3347860.html"><em>Источник</em></a></p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/authority/">Экуменические &#8220;источники авторитета в Церкви&#8221;</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://antimodern.ru/authority/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Митр. Иларион прибыл на ассамблею Всемирного совета церквей</title>
		<link>https://antimodern.ru/mitr-ilarion-pribyl-na-assambleyu-vsemirnogo-soveta-cerkvej/</link>
					<comments>https://antimodern.ru/mitr-ilarion-pribyl-na-assambleyu-vsemirnogo-soveta-cerkvej/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Антимодерн]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 29 Oct 2013 16:16:11 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Новости]]></category>
		<category><![CDATA[Всемирный Совет Церквей]]></category>
		<category><![CDATA[митр. Иларион Алфеев]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://antimodern.ru/?p=18660</guid>

					<description><![CDATA[<p>Сегодня для участия в ассамблее Всемирного совета церквей (ВСЦ) в Пусан прибыла представительная делегация Русской Православной Церкви.</p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/mitr-ilarion-pribyl-na-assambleyu-vsemirnogo-soveta-cerkvej/">Митр. Иларион прибыл на ассамблею Всемирного совета церквей</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p>Сегодня для участия в ассамблее <a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches/">Всемирного совета церквей</a> (ВСЦ) в Пусан <a href="https://mospat.ru/ru/2013/10/29/news93410/">прибыла</a> представительная делегация Русской Православной Церкви. Очередная, десятая по счету, ассамблея этой глобалистской экуменической организации пройдет с 30 октября по 8 ноября. Тема ассамблеи: «Боже жизни, приведи нас к справедливости и миру».</p>


<div class="wp-block-image">
<figure class="aligncenter"><a href="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcc2013_big.jpg"><img loading="lazy" decoding="async" width="500" height="333" src="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcc2013_big.jpg" alt="Молитва в ЦК ВСЦ перед подготовительным заседаниемперед 10 Генерльной Ассамблеей ВСЦ. Колимбари, Греция. 29 августа 2012 г." class="wp-image-17978" srcset="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcc2013_big.jpg 500w, https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcc2013_big-300x199.jpg 300w" sizes="(max-width: 500px) 100vw, 500px" /></a><figcaption class="wp-element-caption">Молитва в ЦК Всемирного совета церквей перед подготовительным заседанием перед 10 Генеральной Ассамблеей ВСЦ. Колимбари, Греция. 29 августа 2012 г.</figcaption></figure>
</div>


<p>В аэропорту митр. Илариона и его спутников встречал консул Генерального консульства России в Пусане В.И. Мошкутело.</p>



<p>В составе делегации: митр. Иларион (Алфеев), еп. Солнечногорский Сергий, еп. Кызыльский Феофан, о. Филарет (Булеков), о. Николай Данилевич, о. Михаил Гундяев, <a href="https://antimodern.ru/sizonenko-dimitrij-viktorovich/">о. Димитрий Сизоненко</a>, о. Владимир Шмалий, о. Дионисий Поздняев, о. Александр Васютин, о. Илия Косых, о. Иоанн (Копейкин), М.Б. Нелюбова и др.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Генеральные ассамблеи Всемирного совета церквей</h3>



<p>Представители Русской Православной Церкви участвуют в такого рода собраниях, начиная с 3-й ассамблеи ВСЦ в ноябре-декабре 1961 г. Обычно Русская Православная Церковь играет важную роль в ассамблеи, так и на этот раз 1 ноября с докладом «Голос Церкви должен быть пророческим» выступит митр. Волоколамский Иларион.</p>



<p>На <a href="http://wcc2013.info/en/news-media/video/live-stream">сайте ассамблеи</a> будет проходить прямая трансляция совместных молений и заседаний. Трансляция молитвы перед началом ассамблеи начнется в 30 октября в 5:45 по московскому времени.</p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/mitr-ilarion-pribyl-na-assambleyu-vsemirnogo-soveta-cerkvej/">Митр. Иларион прибыл на ассамблею Всемирного совета церквей</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://antimodern.ru/mitr-ilarion-pribyl-na-assambleyu-vsemirnogo-soveta-cerkvej/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Состав делегации на 10 Ассамблее ВСЦ</title>
		<link>https://antimodern.ru/tenth-assembly-wcc/</link>
					<comments>https://antimodern.ru/tenth-assembly-wcc/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Антимодерн]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 03 Oct 2013 07:52:43 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Новости]]></category>
		<category><![CDATA[Всемирный Совет Церквей]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://antimodern.ru/?p=17977</guid>

					<description><![CDATA[<p>На заседании Священного Синода вчера был утвержден состав делегации Русской Православной Церкви на 10 Генеральной ассамблее Всемирного совета церквей. </p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/tenth-assembly-wcc/">Состав делегации на 10 Ассамблее ВСЦ</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<div class="wp-block-image"><figure class="aligncenter"><a href="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcc2013_big.jpg"><img loading="lazy" decoding="async" width="500" height="333" src="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcc2013_big.jpg" alt="Молитва в ЦК ВСЦ перед подготовительным заседаниемперед 10 Генерльной Ассамблеей ВСЦ. Колимбари, Греция. 29 августа 2012 г." class="wp-image-17978" srcset="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcc2013_big.jpg 500w, https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcc2013_big-300x199.jpg 300w" sizes="(max-width: 500px) 100vw, 500px" /></a><figcaption>Молитва в ЦК ВСЦ перед подготовительным заседанием перед 10 Генеральной Ассамблеей ВСЦ. Колимбари, Греция. 29 августа 2012 г.</figcaption></figure></div>



<p>На заседании Священного Синода вчера был утвержден состав делегации Русской Православной Церкви на 10 Генеральной ассамблее <a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches/">Всемирного совета церквей</a>. В нее вошли: митр. Иларион (Алфеев), еп. Солнечногорский Сергий, еп. Кызыльский и Тувинский Феофан, о. Филарет (Булеков), о. Николай Данилевич, о. Михаил Гундяев, <a href="https://antimodern.ru/sizonenko-dimitrij-viktorovich/">о. Димитрий Сизоненко</a>, о. Владимир Шмалий, о. Дионисий Поздняев, о. Александр Васютин, о. Иоанн (Копейкин), ветеран экуменического движения М.Б. Нелюбова и др.</p>



<p class="has-text-align-right"><em><a href="http://web.archive.org/web/20140706060113/http://www.patriarchia.ru/db/text/3275888.html">Источник</a></em></p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/tenth-assembly-wcc/">Состав делегации на 10 Ассамблее ВСЦ</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://antimodern.ru/tenth-assembly-wcc/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Светски савет цркава</title>
		<link>https://antimodern.ru/world-council-of-churches-sr/</link>
					<comments>https://antimodern.ru/world-council-of-churches-sr/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Два града]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 27 Mar 2013 19:07:16 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Два града]]></category>
		<category><![CDATA[Всемирный Совет Церквей]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://antimodern.ru/?p=33349</guid>

					<description><![CDATA[<p>Светски савет цркава је највећа организација која тежи остварењу једне од глобалистичких утопија XX века. </p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches-sr/">Светски савет цркава</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><a href="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcc_logo.jpg"><img loading="lazy" decoding="async" class="alignright size-full wp-image-28959" src="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcc_logo.jpg" alt="Всемирный совет церквей" width="200" height="190" /></a>Светски савет цркава (Всемирный совет церквей, World Council of Churches, Conseil oecumenique des Eglises, Okumenischer Rat der Kirchen, Consejo Mundial de Iglesias) је највећа организација која тежи остварењу једне од глобалистичких утопија XX века.</p>
<p>Еkumenсkи pokret се појавио u XX вeku, а његов оснивач је био Нikolaos Нисиотис . Као основни циљ покрета дефинисао је сарадњу цркава и размену благодатних дарова, што ће допринети благодати у целом свету. Према његовом мишљењу, делатност чланица Светског савета цркава сближава Цркве и управо је у томе еклезиолошки значај овог обједињавања.</p>
<p>Митрополит Јован Пергамски, сматра да је екуменски покрет заједница која својим припадницима кроз заједнички рад, богословску рефлексију, страдање и, пре свега, захваљујући истом виђењу онога што зовемо црквом, омогућава да исповедају заједничку веру у Господа у оквиру заједничке цркве. Он подразумева да сваки дијалог о Богу и Цркви има црквени и духовни значај, без обзира да ли се учесници дијалога међусобно слажу или не.</p>
<p>Иако екуменисти тврде да је православље равномерно заступљено у Светском савету цркава, истински догматски дијалог о православљу у оквиру ове организације никада није покренут.<br />
&#8220;Православни” екуменисти тврде да Светски савет цркава за њих није исто што и црква, игноришући притом чињеницу да протестанти ово тело сматрају вишим од саме цркве.</p>
<p>“Православни” екуменисти своје учешће у Светском савету цркава виде као пут ка поновном успостављању црквеног јединства свих хришћана у вери, Светим Тајнама и благочестивости. Међутим, форма екуменистичког недогматског понашања негира уверење протестаната да је Светски савет цркава већ достигао јединство у молитви и Светим Тајнама. Учествујући и таквим бескорисним расправама “православни” екуменисти подржавају протестанте у уверењу да је захваљујући Светском савету цркава већ остварено црквено јединство, без обзира на разлике у исповедању вере.</p>
<p>У XXI веку, на предлог Православних Цркава, Светски савет цркава је донео одлуку да убудуће не употребљава термин “екуменско богослужење”, али упркос томе, неправославни чланови овог покрета заједничке молитве и даље сматрају екуменским.</p>
<p>Бивши генерални секретар Светског савета цркава Конрад Рајзер је рекао да су православни представници у Светском савету цркава више путаизјављивали да је главни циљ њиховог учешћа у организацији очување и потврђивање апостолског учења, а не разматрање о вери других цркава-чланица Светског савета цркава или склапање ма каквог договора са црквама других конфесија.</p>
<h2>Историјат Светског савета цркава</h2>
<p>Светски савет цркава се формирао спајањем два водећа екуменска покрета у првој половини XX века: “Вера и устројство цркве” (Faith and Order) и “Живот и деловање” (Life and Work). Светском савету цркава постепено су приступале и друге екуменске организације: пацифистичка “<br />
светска алијанса интернационалног пријатељства Цркава”  (World Alliance for International Friendship Through the Churches), “Међународни мисионарски савет” (International Missionary Council) и “Светски савет за хришћанско образовање” (World Council of Christian Education).</p>
<p>1937. године донета је одлука о уједињењу организација “Вера и устројство цркве” и “Живот и деловање”. Већ идуће 1938. године формиран је оснивачки комитет Светског савета цркава чији је генерални секретар постао познати екумениста Висерт Хуфт. Архиепископ Герман Фиатирски и отац Георгиј Флоровски постали су чланови организационог комитета новоформираног Савета.</p>
<p>У августу 1948. одржана је 1. Генерална скупштина Светског савета цркава у Амстердаму,на којој су учествовали представници двеју Цркава: Константинопољске Патријаршије и Хеладске Цркве и 145 секти из 44 земље. Скуп је отворио амерички бизнисмен и политичар Џ. Ф. Далес који је финансијски помагао Нацистичку странку током 1933 и 1934. и имао кључну улогу у организацији прве Генералне скупштине Светског савета цркава.</p>
<p>Висерт Хуфт је изабран за генералног секретара, а Џон Мот за почасног председника.<br />
Генералној скупштини су присуствовали и неки “православни” екуменисти: архиепiskop Герман Фиатирски,отац Георгиј Флоровски, Хамилкар Алевизатос. отац Александар Шмеман, будući митрopolit Георгиј (Ходр), Николаос Нисиотис и други. Отац Георгиј Флоровски и Алевизатос су постали чланови Централног комитета SSC.</p>
<p>Оtac Александар Шмеман је постао заменик председника (вицепрезидент) Омладинског комитета Светског савета цркава, а Ходр и Нисиотис постају његови чланови. У септембру 1948. на њихову иницијативу Светски савет цркава организује и финансира конференцију “Свеправославне” омладинске организације која је касније преименована у “Синдесмос”. Од тада Светски савет цркава и друге глобалистичке организације готово у потпуности финансирају Синдесмос.</p>
<p>Исте 1948. године, као противтежа оснивању Светског савета цркава у Москви је одржано саветовање поглавара и представника Аутокефалних Православних Цркава на коме је закључено да екуменски покрет није у складу са циљевима хришћанског живота. Одлучено је да нико од представника Аутокефалних Православних Цркава не учествује на Амстердамској генералној скупштини Светског савета цркава. У резолуцији о екуменском питању оваква одлука је објашњена тиме да савремени екуменски покрет није пронашао начин за уједињење Цркава благодатним путем и средствима.</p>
<p>Као потврда овакве тврдње може послужити декларација “Цркве и Светски савет Цркава” усвојена 1950. године у Торонту. Ова декларација се до данас наводи као оправдање за учешће Православних Цркава у раду Светског савета цркава. Међу ауторима декларације били су: архиепископ Герман Фиатирски, отац Георгиј Флоровски и Х. Алевизатос.</p>
<p>У тексту декларације је прецизирано да су Цркве-чланице Светског савета цркава потпуно независне и суверене и имају право да се не сложе са ма којом изјавом ССЦ. Ауторитет Светског савета цркава зависи од тога да ли ће се цркве-чланице по својој слободној вољи сложити са активностима организације, да ли ће такву делатност оценити као исправну и корисну за њих. Чланство у Светском савету цркава не обавезује да друге цркве буду признате као цркве у буквалном смислу речи. У декларацији се наводи: Светски савет цркаване може и не треба да се заснива на једној прецизно дефинисаној концепцији Цркве. Савет не решава еклезиолошке проблеме. У Светском савету цркава се може расправљати о еклезиологији сваке цркве која је спремна да учествује у екуменском дијалогу и придржава се основних правила Савета… Ни једна црква није обавезна да мења своју еклезиологију након учлањења у Светски савет цркава&#8221;.</p>
<p>На основу “Декларације из Торонта” “православни”екуменисти сматрају да су остали независни, упркос чланству у Светском савету цркава, и тврде да не допуштају да се та организација меша у њихову веру. Међутим, они заузимају исти став о немешању и када је реч о безбројним заблудама свих других чланова Светског савета цркава, и на тај начин учешће православаца у тој организацији постављају на сасвим адогматску основу, што је својеврсна саблазан чак и за протестанте.</p>
<p>У раду 2. Генералне скупштине Светског савета цркава, одржане 1954. у Еванстону (Илиноис, САД), активно су учествовали Џ. Ф. Далес, архиепископ Јован (Шаховској), отац Георгиј Флоровски,који је прочитао један од најважнијих реферата, и Софија Куломзина. Архиепископ Јаковос постао је један од председника Савета.</p>
<p>1955. Константинопољски Патријарх Аtинагор I у Шамбези (Швајцарска) оснива стално представништво Патријаршије при Светском савету цркава.</p>
<p>У априлу 1955.Светски савет цркава се обратио Руској Православној Цркви и предложио организацију екуменског сусрета. Тај сусрет је одржан од 7. до 9. августа 1958.у Утрехту. Светски савет цркава је представљала делегација у саставу: Франклин Фрай, председник Централног комитета, ВиссертХуфт, и митрополит Малтешки Јаковос (Константинопољска Патријаршија). Руску Православну Цркву представљали су: митрополит Крутицки и Коломенски Николај, председник ОВЦС, епископ Смоленски и Дорогобужски Михаил и А.С. Бујевски, секретар ОВЦС.</p>
<p>У лето 1959. отац Виталиј Боровој је у Женеви ближе упознао начин рада Светског савета цркава и као посматрач присуствовао редовној седници Централног Комитета ССЦ одржаној на Родосу (Грчка).</p>
<p>У децембру 1959. у Москву долази прва званична делегација Светског савета цркава на челу са Висерт Хуфтом.</p>
<p>На седници ЦК Светског савета цркава, одржаној 1960. у Сент-Андресу (шкотска), присуствовали суотац Виталиј Боровој и А.Ф. Шишкин у својству посматрача.</p>
<p>У јесен 1960. у седишту Светског савета цркава у Женеви, одржан је састанак Висерт Хуфта и епископа Никодима (Ротова), председника ОВЦС, и секретара ОВЦС А.С. Бујевског. Разговор о евентуалном приступању Руске Православне Цркве Светском савету цркава настављен је у Женеви у марту 1961, током наредне посете епископа Никодима.</p>
<p>18. јула 1961. на ванредном Архијерејском Сабору митрополит Никодим (Ротов)је прочитао реферат о необходности и да Руска Православна Црква благовремено приступи Светском савету цркава. Тада је донета коначна одлука о приступању Савету.</p>
<p>Од 19. новембра до 5. децембра 1961.одржана је 3. Генерална скупштина Светског савета цркава у Њуделхију (Индија).</p>
<p>руска Православна Црква је постала чланица ССЦ, а митрополит Никодим (Ротов) је постао члан Централног комитета. Тада су Светском савету приступиле: Бугарска, Пољска и Румунска Православна Црква. Светском савету цркава се прикључио и &#8220;Међународни мисионарски савет”.</p>
<p>У раду скупштине су учествовали: митрополит Никодим (Ротов), митрополит Антониј Сурожски, архиепископ Јован Шаховској, архиепископ Атинагор Фиатирски, отац Виталиј Боровој, отац георгиј Флоровскиј, будући митрополит Питирим (Нечајев), Филарет Денисенко и Николаос Нисиотис.</p>
<p>Након преговора иза затворених врата, 1965. Висерт Хуфт постиже споразум да Светском савету цркава приступи и Српска Православна Црква, али без потписивања основних докумената организације и без разматрања питања која се тичу Цркве.</p>
<p>1966. године у Женеви је одржана Светска конференција “Црква и друштво” под покровитељством Светског савета цркава. Митрополит Никодим (Ротов) на конференцији чита реферат “Дијалог са римокатолицима о савременој хришћанској социјалној мисли”. На конференцији су учествовали и митрополит Антониј Сурожскиј, митрополит Питирим (Нечајев), будући архиепископ Михаил (Мудјугин), отац Виталиј Боровој, отац Ливериј Воронов, А.С. Бујевскиј и Н.А. Заболотски.</p>
<p>Од 1967. до 1975. године отац Јован Мејендорф био је модератор комисије Светског савета цркава “Вера и устројство цркве”. У овом периоду је све приметније приближавање екуменизма мирологији и њој сродном “богословљу револуције”, што се одразило и на рад 4. Генералне скупштине Светског савета цркава, одржане 1968. у Упсали (Шведска). Генералној скупштини присуствовали су: митрополит Никодим (Ротов), Филарет Денисенко, митрополит Антониј Сурожски, архиепископ Василиј (Кривошеин), митрополит Питирим (Нечајев), будући Константинопољски Патријарх Вартоломеј, будући Патријарх Александријски Парфениј, отац Ливериј Воронов, А.С. Бујевски. Чланови Централног комитета Светског савета цркава постали су: митрополит Никодим (Ротов), митрополит Антониј Сурожски, отац Ливериј Воронов, А.С. Бујевски.</p>
<p>Исте године католичка црква постаје чланица комисије “Вера и устројство цркве”.</p>
<p>1971. Светском савету цркава се прикључује “Светски савет за хришћанско образовање”.</p>
<p>У јануару 1971. у Адис-Абеби је одржана седница Централног комитета Светског савета цркава под називом “Дијалог са људима другачијих верских убеђења”. Најзначајнији реферат прочитао је митрополит георгиј (Ходра) на тему “Хришћанство у плуралистичком свету – Дело Духа Светога”. У свом излагању он апелује на хришћане да спознају истински духовни живот људи друге вере и на тај начин продубе своју духовност богатствима религиозне заједнице целог света, јер се, по његовим речима, светлост Христова јавља и када благодат доживи браман, будиста или муслиман који чита своје Свето писмо.</p>
<p>Почетком 1970-их година у Светском савету цркава, међу такозваним “православним” модернистима појавила се идеја “мисионарске литургије”. Творац ове за цркву деструктивне концепције био је румунски богослов, отац Јон Бриа, члан Комисије Светског савета цркава за глобално мисионарство и евангелизам.</p>
<p>Од 23. новембра до 10. децембра 1975. у Најробију (Кенија) одржана је 5. Генерална скупштина Светског савета цркава. Митрополит Никодим (Ротов) постаје један од председника Светског савета цркава, а Н. Нисиотис, је изабран за члана Централног комитета. Будући Константинопољски Патријарх Вартоломеј постаје члан комисије “Вера и устројство цркве”.</p>
<p>1982. године комисија Светског савета цркава “Вера и устројство цркве” донела је меморандум под називом “Крштење, Еухаристија и Служба” (“Документ из Лиме”). Састављањем овог меморандума руководио је Н. Нисиотиса. У раду комисије учествовао је и будући митрополит Јован Пергамски. Меморандумом је предложено учење о Светим Тајнама,заједничко за свих 300 цркава и секти-чланица Светског савета цркава.</p>
<p>1983. године одржана је 6. Генерална скупштина Светског савета цркава у Ванкуверу. У оквиру скупштине одржана је заједничка еухаристија различитих хришћанских конфесија. Такозвана “Литургија из Лиме” представљала је спој протестантског, католичког и православног богослужења. Њени творци су тврдили да Цркве-чланице Светског савета цркава међусобно обогаћују своју традицију, што се тумачило као &#8220;екуменско дело Светог Духа” којим се ствара нова &#8220;екуменска традиција&#8221;. У раду 6. генералне скупштине учествовали су: архиепископ Јаковос, митрополит Питирим (Нечајев), будући Константинопољски Патријарх Вартоломеј, отац Виталиј Боровој, отац Ливериј Воронов, А.С. Бујевский, А.И. Осипов. На челу Делегације Руске Православне Црквебио је Филарет Денисенко. Антиохијски Патријарх Игњатије IV постаје један од председника Светског савета цркава. Отац Виталиј Боровој и А.С. Бујевски изабрани су за чланове ЦК.А.И. Осипов постаје члан комисије “Вера и устројство цркве”.</p>
<p>1985. представници Православних Цркава на конференцији у Бостону су у начелу одобрили &#8220;Документ из Лиме&#8221;.</p>
<p>1990. у Сеулу је одржана Светска конференција Светског савета цркава на тему “Правда, мир и целовитост Божијег дела”, чији су учесници заузели потпуно гностички став приклањања &#8220;целовитости&#8221;природе. У “Посланици” конференције се, између осталог каже: На основу духовног искуства,стеченог овде, у Сеулу, обавезујемо се да ћемо чувати земљину атмосферу и подстицати културу која ће бити у складу са целовитошћу стварања.</p>
<p>На конференцији су учествовали ј, отац Леонид Кишковски (представник такозване &#8220;Америчке аутокефалне цркве”), А.С. Бујевски, Отац ц В. Ганаба, М.Б. Нељубова и други.</p>
<p>7.Генерална скупштина Светског савета цркава одржана је 1991. у Канбери. Будући Патријарх Вартоломеј био је на челу делегације “православних” екумениста и изабран је за члана Централног и Извршног комитета Светског савета цркава.</p>
<p>Патријарх Александријски Парфениј (1920-1996) је у свом обраћању делегатима на скупштини изјавио следеће: &#8220;Радимо на остварењу очигледног јединства. То је наш свети циљ коме теже све цркве… Зато морамо наставити свој пут. Не смемо се зауставити… Православна Црква је чланица Светског савета цркава од самог почетка, што ће заувек и остати.&#8221;</p>
<p>Генералној скупштини су присуствовали: отац Виталиј Боровој, А.И. Осипов и Николај Лоски. Патријарх Парфениј је постао један од председника Светског савета цркава.</p>
<p>1993. Светски савет цркава је у Сандијегу (Шпанија) организовао Светску конференцију комисије “Вера и устројство цркве”. Митрополит Георгиј (Ходр) је у свом говору изјавио:</p>
<blockquote><p>Везаност хришћана за Исуса Христа као оличење истине не сме заклонити друге истине које се могу открити у осталим религиозним традицијама.</p>
<p>Све истине долазе из исток Божанског извора… Дијалог је наш најважнији задатак, јер у потрази за божанском истином, скривеном у различитим речима и симболима, само кроз дијалог можемо превазићи границе и приближити се другим верским традицијама… Мы Клањамо се Христу који &#8220;путује&#8221; просторима различитих религија.</p></blockquote>
<p>На конференцији је учествовао и митрполит Јован Пергамски.</p>
<p>1997. из Светског савета цркава су иступиле Грузијска и Бугарска Православна Црква, а Српска Православна Црква је такође хтела да иступи из ССЦ, али коначна одлука о томе ипак није донета.</p>
<p>У пролеће 1998. у Солуну (Грчка) је организовано Свеправославно саветовање на иницијативу Руске и Српске Православне Цркве. Учесници саветовања су закључили да се од оснивања Светског савета цркава раскол у погледу верског учења и моралних начела између православаца и других конфесија временом повећавао уместо да се смањује. Зато су сви православни учесници екуменских скупштина позвани да се уздрже од заједничких богослужења. Међутим, у завршном документу донетом на овом саветовању и даље се инсистира на томе да је неопходно и убудуће учествовати у раду Светског савета цркава и осуђује се “деструктивни антиекуменизам”.</p>
<p>8. Генерална скупштина Светског савета цркава одржана је 1998. у Харареу (Зимбабве). На њој је донета декларација “Заједничко виђење Светског савета цркава”. У тексту декларације се признаје да Цркве-чланице Светског савета цркава не могу да тврде да је постигнут консензус по питању заједничког схватања и виђења ССЦ. Најважније је да је Светски савет цркава заједница цркава, а не организација или црквена институција.</p>
<p>Током Генералне скупштине &#8220;православни&#8221; екуменисти су у већини случајева игнорисали препоруку да не учествују у заједничким молитвама са представницима других конфесија.<br />
Овој скупштини су присуствовали : отац Владимир Шмалиј, П.И. Мејендорф и други.</p>
<p>2006. одржана је 9.Генерална скупштина Светског савета цркава у Порто-Алегреу (Бразил). На њој су присуствовали: Первојерарх Албанске Православне Цркве архиепископ Анастасиј (Јанулатос), митрополит Генадиј Сасимски, епископ Ињнатије (Мидић), који је био на челу делегације Српске Православне Цркве, епископ Иларион (Алфејев), отац Всеволод Чаплин, А. Аржаковски и други.</p>
<p>Архиепископ Анастасиј (Јанулатос) је постао један од председника Светског савета цркава.</p>
<p>Генерални секретари Светског савета цркава: Висерт Хуфт (1948-1966), Јуџин Карсон Блејк (1966-1972), Филип А. Потер (1972-1984), Емилио Кастро (1985-1992), Конрад Рајзер (1993-2003), Семјуел Кобиа (2004-2009), Олаф Фјуксетвејт (од 2009).</p>
<p style="text-align: right;"><a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches/">Русский</a></p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches-sr/">Светски савет цркава</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://antimodern.ru/world-council-of-churches-sr/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Всемирный совет церквей</title>
		<link>https://antimodern.ru/world-council-of-churches/</link>
					<comments>https://antimodern.ru/world-council-of-churches/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Два града]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 27 Mar 2013 17:07:04 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Два града]]></category>
		<category><![CDATA[Всемирный Совет Церквей]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://antimodern.ru/?p=14869</guid>

					<description><![CDATA[<p>World Council of Churches, Conseil oecumenique des Eglises , Okumenischer Rat der Kirchen, Consejo Mundial de Iglesias – крупнейшая экуменическая организация, реализация одной из глобалистских утопий XX в.</p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches/">Всемирный совет церквей</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<div class="wp-block-image"><figure class="alignright"><a href="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcclogo.jpg"><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="144" src="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/wcclogo.jpg" alt="Всемирный совет церквей" class="wp-image-14870"/></a></figure></div>



<p>Всемирный совет церквей &#8211; <em>World Council of Churches, Conseil oecumenique des Eglises , Okumenischer Rat der Kirchen, Consejo Mundial de Iglesias</em> – крупнейшая <a href="https://antimodern.ru/ecumenism/">экуменическая</a> организация, реализация одной из глобалистских утопий XX в.</p>



<p>Один из ведущих экуменистов XX в. <a href="https://antimodern.ru/nikos-nissiotis/">Н. Ниссиотис</a> объявлял экуменическое движение динамическим процессом взаимообмена Церквами благодатными дарами, что должно было служить облагодатствованию всего мира. Он настаивал на том, что деятельность чиновников ВСЦ сближает Церкви, и в этом состоит экклезиологическое значение ВСЦ, который, по его мнению, является одним из проявлений Святой Пятидесятницы.</p>



<p>Согласно <a href="https://antimodern.ru/john-zizioulas/">митр. Иоанну Пергамскому</a>, экуменическое движение – это <em>содружество, посредством которого, т.е. посредством совместного существования, работы, богословской рефлексии, страданий, свидетельства и т.п., и прежде всего – разделения общего видения того, что есть Церковь, участники движения могут достичь не только исповедания Единого Господа, но также и Единой Церкви</em>. Он подразумевает, что уже сами разговоры о Боге и Церкви имеют церковное и духовное значение независимо от того, согласны ли говорящие друг с другом и в какой мере.</p>



<p>Несмотря на утверждения экуменистов о том, что они свидетельствуют в рамках ВСЦ о Православии, на самом деле в Совете никогда не происходил и не происходит прямой догматический диалог.</p>



<p>Так, “православные” экуменисты утверждают, что для них ВСЦ – это не Церковь, но при этом совершенно игнорируют то, что для протестантских участников ВСЦ – это именно сверхцерковь.</p>



<p>“Православные” экуменисты рассматривают участие в ВСЦ как путь к восстановлению Христианского Церковного единства в вере, Таинствах и благочестии. Но сам формат экуменического адогматического общения не позволяет развеять веру протестантов в то, что ВСЦ уже достигла единства в молитве и Таинствах. И сами же “православные” экуменисты своим участием в бесполезных обсуждениях утверждают протестантов в том, что ВСЦ достигла церковного единства независимо от различий вере.</p>



<p>Уже в XXI в. по предложению Православных Церквей в рамках ВСЦ было решено прекратить употреблять выражение “экуменическое богослужение”, но это никак не мешает тому, что неправославные участники ВСЦ продолжают считать совместные молитвы – экуменическими.</p>



<p>Бывший генсек ВСЦ Конрад Райзер справедливо отмечал: <em>Православные представители неоднократно заявляли, что главная цель их присутствия в ВСЦ – это свидетельство об Апостольском Предании, а не обсуждение веры других церквей-членов ВСЦ или выработка соглашений с представителями церквей других традиций</em>.</p>



<h2 class="wp-block-heading">Всемирный совет церквей. История</h2>



<p>ВСЦ возник через слияние двух ведущих экуменических движений пер. пол. XX в.: “Вера и церковное устройство” (Faith and Order) и “Жизнь и деятельность” (Life and Work). В состав ВСЦ постепенно вошли и другие экуменические организации: пацифистский “Всемирный альянс за международную дружбу через Церкви” (World Alliance for International Friendship Through the Churches), “Международный миссионерский совет” (International Missionary Council) и “Всемирный совет христианского образования” (World Council of Christian Education).</p>



<p>Решение об объединении движений “Вера и церковное устройство” и “Жизнь и деятельность” было принято в 1937 г. В 1938 г. создается подготовительный комитет по созданию ВСЦ, генсеком которого становится известный экуменический деятель <a href="https://antimodern.ru/vissert-hooft/">Виссерт Хуфт</a>. <a href="https://antimodern.ru/germanos-strenopoulos/">Архиеп. Герман Фиатирский</a> и <a href="https://antimodern.ru/florovskij-georgij-vasilevich/">о. Георгий Флоровский</a> были членами оргкомитета ВСЦ, и являются т.о. основателями ВСЦ.</p>



<p>В августе 1948 г. состоялась 1-я ассамблея ВСЦ в Амстердаме, в которой приняли участие представители двух Церквей: Константинопольского Патриархата и Элладской Церкви и 145 сект из 44 стран. Вступительную речь произнес американский бизнесмен и политик<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/John_Foster_Dulles"> Дж. Ф. Даллес</a>, известный своей финансовой поддержкой нацистской партии в 1933-1934 гг. и сыгравший ключевую роль в организации 1-й ассамблеи.</p>



<p>Виссерт Хуфт был избран генеральным секретарем, а <a href="https://antimodern.ru/mott-john/">Джон Мотт</a> – почетным президентом.</p>



<p>В Ассамблее принимали участие “православные” экуменисты: архиеп. Герман Фиатирский, о. Георгий Флоровский, <a href="https://dvagrada.ru/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%81_%D0%93%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D0%BA%D0%B0%D1%80">Гамилькар Алевизатос</a>, <a href="https://antimodern.ru/schmemann-alexandr/">о. Александр Шмеман</a>, буд. <a href="https://antimodern.ru/george-khodr/">митр. Георгий (Ходр)</a>, Николаос Ниссиотис и др. О. Георгий Флоровский и Алевизатос избраны членами ЦК ВСЦ.</p>



<p>О. Александр Шмеман избирается вице-президентом молодежного комитета ВСЦ, а Ходр и Ниссиотис – членами этого комитета. В сентябре 1948 г. они добились того, что ВСЦ профинансировало созыв конференции “всеправославной” молодежной организации, получившей впоследствии название “Синдесмос”. С тех пор <a href="https://antimodern.ru/syndesmos/">Синдесмос</a> находится практически на полном содержании у ВСЦ и др. глобалистских организаций.</p>



<p>В 1948 г. в противовес созданию ВСЦ было проведено Совещание Предстоятелей и представителей Автокефальных Православных Церквей в Москве, на котором экуменическое движение было осуждено как несоответствующее целям Христианской жизни. Совещание вынесло решение воздержаться от участия в Амстердамской ассамблее ВСЦ. В резолюции по экуменическому вопросу этот отказ мотивируется тем, что <em>современное нам экуменическое движение не обеспечивает дела воссоединения Церквей благодатными путями и средствами</em>.</p>



<p>Доказательством этого может служить декларация “Церковь, Церкви и Всемирный Совет Церквей”, принятая в 1950 г. в Торонто и которая до сих пор является оправданием для участия Православных Церквей в ВСЦ. Среди авторов: архиеп. Герман Фиатирский, о. Георгий Флоровский, Г. Алевизатос.</p>



<p>В декларации утверждается, что Церкви-члены ВСЦ вполне суверенны и имеют право отвергнуть любое высказывание или заявление ВСЦ. Весь авторитет ВСЦ зависит от свободного принятия его действий церквами, если они найдут это правильным и полезным для себя. Членство в ВСЦ не обязывает признавать другие церкви церквами в собственном смысле слова. Декларация гласит: <em>Всемирный Совет не может и не должен основываться на какой-либо одной определенной концепции Церкви. Он не предрешает экклезиологических проблем. Во Всемирном Совете есть место для экклезиологии всякой Церкви, которая готова участвовать в экуменическом диалоге и придерживаться базиса Совета… Ни одна Церковь не обязана менять свою экклезиологию вследствие членства во Всемирном Совете</em>. Тем самым ВСЦ открывал возможность для вступления в него деноминаций без согласования общего вероучительного базиса.</p>



<p>Благодаря “Торонтской декларации” “православные” экуменисты считают себя не связанными участием в ВСЦ и, будто бы, не допускают вмешательства в свою веру. Но в то же самое время они занимают ту же самую позицию невмешательства по отношению и к бесчисленным заблуждениям всех других членов ВСЦ, и тем самым ставят участие православных в ВСЦ на совершенно адогматическую основу, что служит соблазном даже для протестантов.</p>



<p>Во 2-й Ассамблее ВСЦ, проходившей в 1954 г. в Эванстоне (Иллинойс, США), принимали активное участие Дж. Ф. Даллес, <a href="https://antimodern.ru/arhiep-ioann-shahovskoj/">архиеп. Иоанн (Шаховской)</a>, о. Георгий Флоровский, выступивший с одним из основных докладов, а также София Куломзина. Архиеп. Иаковос становится одним из президентов Совета.</p>



<p>В 1955 г. Константинопольский Патриарх <a href="https://antimodern.ru/athenagor/">Афинагор I</a> создает в Шамбези (Швейцария) постоянное представительство Патриархата при ВСЦ.</p>



<p>В апреле 1955 г. ВСЦ обратился к Русской Православной Церкви с предложением об экуменической встрече. Эта встреча состоялась 7-9 августа 1958 г. в г. Утрехте. ВСЦ представляла делегация в составе: Франклин Фрай, председатель ЦК ВСЦ, Виссерт Хуфт, и митр. Мальтийский Иаковос (Константинопольский Патриархат). Русская Православная Церковь была представлена митр. Крутицким и Коломенским Николаем, председателем ОВЦС, еп. Смоленским и Дорогобужским Михаилом и <a href="https://antimodern.ru/buevskij-aleksej-sergeevich/">А.С. Буевским</a>, секретарем ОВЦС.</p>



<p>Летом 1959 г. <a href="https://antimodern.ru/borovoj-vitalij-mihajlovich/">о. Виталий Боровой</a> ознакомился в Женеве с работой ВСЦ и присутствовал в качестве наблюдателя на очередном заседании ЦК ВСЦ на острове Родос (Греция).</p>



<p>В декабре 1959 г. в Москву прибывает первая официальная делегация ВСЦ во главе с Виссерт Хуфтом.</p>



<p>В 1960 г. на заседании ЦК ВСЦ в Сент-Эндрюс, Шотландия присутствовали в качестве наблюдателей о. Виталий Боровой и А.Ф. Шишкин.</p>



<p>Осенью 1960 г. в штаб-квартире ВСЦ в Женеве состоялась встреча Виссерт Хуфта с <a href="https://antimodern.ru/mitr-nikodim-rotov/">еп. Никодимом (Ротовым)</a>, председателем ОВЦС, и секретарем ОВЦС А.С. Буевским. Обсуждение вопросов, связанных с вступлением Русской Православной Церкви во ВСЦ, было продолжено там же в марте 1961 г., во время следующего визита еп. Никодима.</p>



<p>18 июля 1961 г. на внеочередном Архиерейском Соборе митр. Никодим (Ротов) делает доклад о необходимости и своевременности вступления во ВСЦ. Тогда же принимается окончательное решение о вступлении в Совет.</p>



<p><em>19 ноября – 5 декабря</em> 1961 г. состоялась 3-я генеральная ассамблея ВСЦ в Нью-Дели (Индия). Русская Православная Церковь была принята в члены ВСЦ, а митр. Никодим (Ротов) избран членом ЦК. Тогда же членами ВСЦ стали: Болгарская, Польская и Румынская Православные Церкви. ВСЦ принял в свои ряды “Международный миссионерский совет”.</p>



<p>Среди участников Ассамблеи: митр. Никодим (Ротов), <a href="https://antimodern.ru/anthony-sourozh/">митр. Антоний Сурожский</a>, архиеп. Иоанн Шаховской, архиеп. Афинагор Фиатирский, о. Виталий Боровой, о. Георгий Флоровский, буд. митр. Питирим (Нечаев), Филарет Денисенко, Николаос Ниссиотис.</p>



<p>В 1965 г. путем негласных переговоров Виссерт Хуфту удалось договориться о принятии в ВСЦ Сербской Православной Церкви без подписания ею необходимых основных документов Совета и без обсуждения этого вопроса в Церкви.</p>



<p>В 1966 г. в Женеве состоялась Всемирная конференция “Церковь и общество” под эгидой ВСЦ. Митр. Никодим (Ротов) выступает с докладом “Диалог с римокатоликами о современной христианской социальной мысли”. Среди участников: митр. Антоний Сурожский, митр. Питирим (Нечаев), <a href="https://antimodern.ru/arhiep-mihail-mudyugin/">буд. архиеп. Михаил (Мудьюгин)</a>, о. Виталий Боровой, о. Ливерий Воронов, А.С. Буевский, Н.А. Заболотский.</p>



<p>С 1967 по 1975 г. <a href="https://antimodern.ru/mejendorf-ioann-feofilovich/">о.Иоанн Мейендорф</a> является модератором комиссии ВСЦ “Вера и церковное устройство”.</p>



<p>В это время все сильнее проявляется обмирщение экуменизма в духе <a href="https://antimodern.ru/mirology/">мирологии</a> и родственного ей “богословия революции”, что получило свое выражение в ходе 4-ой ассамблеи ВСЦ в 1968 г. в Уппсале (Швеция). В ней приняли участие митр. Никодим (Ротов), Филарет Денисенко, митр. Антоний Сурожский, <a href="https://antimodern.ru/arhiep-vasilij-krivoshein/">архиеп. Василий (Кривошеин)</a>, митр. Питирим (Нечаев), будущий Константинопольский Патриарх <a href="https://antimodern.ru/patriarh-varfolomej/">Варфоломей</a>, буд. Патриарх Александрийский Парфений, о. Виталий Боровой, о. Ливерий Воронов, А.С. Буевский. Членами ЦК ВСЦ становятся: митр. Никодим (Ротов), митр. Антоний Сурожский, о. Ливерий Воронов, А.С. Буевский.</p>



<p>В том же году католическая церковь становится участницей комиссии ВСЦ “Вера и церковное устройство”.</p>



<p>В 1971 г. к ВСЦ присоединился “Всемирный совет христианского образования”.</p>



<p>В январе 1971 г. в Аддис-Абебе прошло заседание ЦК ВСЦ “Диалог с людьми других религиозных убеждений”. Ключевым стал доклад митр. Георгия (Ходра) на тему “Христианство в плюралистическом мире – Дело Духа Святого”. Он призвал христиан <em>познать истинную духовную жизнь некрещеных</em> и обогатить свой собственный опыт <em>богатствами вселенского религиозного сообщества,</em> так как, якобы, <em>Тот же Самый Христос воспринимается как свет, когда благодать посещает брамина, буддиста или мусульманина при чтении их собственного священного писания</em>.</p>



<p>В нач. 1970-х в рамках ВСЦ в среде “православных” модернистов родилась идея “миссионерской литургии”. Автором этой разрушительной для Церкви концепции был румынский богослов о. Ион Бриа, член Комиссии ВСЦ по глобальной миссии и евангелизму.</p>



<p><em>23 ноября – 10 декабря</em> <strong>1975 г. в Найроби (Кения) проходила</strong> 5-я Генеральная ассамблея ВСЦ. Митр. Никодим (Ротов) избран одним из президентов ВСЦ. Принимали участие: о. Виталий Боровой, Н. Ниссиотис, избранный членом ЦК, и др. Буд. Константинопольский Патриарх Варфоломей становится членом комиссии ВСЦ “Вера и церковное устройство”.</p>



<p><strong>К 1982 г. согласован </strong>меморандум комиссии ВСЦ “Вера и церковное устройство”: “Крещение, Евхаристия и Служение” (“Лимский документ”), составленный под руководством Н. Ниссиотиса. В работе комиссии принимал участие буд, митр. Иоанн Пергамский. Этот меморандум, якобы, предлагает учение о Таинствах, общее для всех 300 церквей и сект-членов ВСЦ.</p>



<p><strong>В 1983 г. состоялась</strong> 6-я Генеральная ассамблея ВСЦ в Ванкувере, в рамках которой произошло совместное служение Евхаристии различными христианскими конфессиями. Т.н. “Лимская литургия” была компиляцией протестантских, католических и православных богослужений. Утверждалось, что Церкви, собираясь вместе в рамках ВСЦ, обогащают традиции друг друга, что рассматривалось как “экуменическое действие Святого Духа”, направленное на создание новой “экуменической традиции”. Среди участников: архиеп. Иаковос, митр. Питирим (Нечаев), буд. Константинопольский Патриарх Варфоломей, о. Виталий Боровой, о. Ливерий Воронов, А.С. Буевский, <a href="https://antimodern.ru/osipov-alexey/">А.И. Осипов</a>. Делегацию Русской Православной Церкви возглавлял Филарет Денисенко. Антиохийский <a href="https://antimodern.ru/ignatius-iv/">Патриарх Игнатий IV</a> становится одним из президентов ВСЦ. О. Виталий Боровой, А.С. Буевский – члены ЦК. А.И. Осипов вошел в группу Комиссии “Вера и церковное устройство”.</p>



<p>В 1985 г. представители Православных Поместных Церквей на конференции в Бостоне в основном одобрили “Лимский документ”.</p>



<p>В 1990 г. в Сеуле проходит Всемирная конференция ВСЦ на тему “Справедливость, мир и целостность творения”, которая заняла совершенно гностическую позицию преклонения перед “целостностью” природы. В “Послании” конференции говорится, в частности: <em>На основании духовного опыта, полученного здесь, в Сеуле, мы обязуемся добиваться… сохранения дара земной атмосферы и созидания такой культуры, которая способна жить в гармонии с целостностью творения</em>.</p>



<p>В конференции приняли участие о. Виталий Боровой, о. Леонид Кишковский (т.н. “Американская автокефальная церковь”), А.С. Буевский, О.В. Ганаба, М.Б. Нелюбова и др.</p>



<p>7-я Генеральная ассамблея ВСЦ состоялась в 1991 г. в Канберре. Буд. Патриарх Варфоломей возглавлял делегацию “православных” экуменистов, и был избран членом ЦК и исполкома.</p>



<p>Патриарх Александрийский Парфений (1920-1996) обратился к делегатам ассамблеи с заявлением: <em>Мы стремимся к видимому единству. Это священная цель. К этому стремятся все церкви… Мы должны продолжить наш путь. Мы не должны останавливаться… Православная Церковь участвует в ВСЦ с самого начала. И она всегда останется членом ВСЦ</em>.</p>



<p>На ассамблее присутствовали: о. Виталий Боровой, А.И. Осипов, Николай Лосский. Патриарх Парфений избран одним из президентов ВСЦ.</p>



<p>В<strong> 1993 г.</strong> ВСЦ проводит Всемирную конференцию комиссии “Вера и церковное устройство” в Сантьяго, Испания. Митр. Георгий (Ходр) заявил в своем выступлении: <em>Приверженность христиан ко Христу как Истине не должна заслонять собой истины, рассеянные в окружающих нас религиозных традициях. Все истины происходят из одного Божественного источника… Диалог является для нас первоочередной задачей, потому что в поисках Божественной истины, скрытой различными словами и символами, он позволяет проникнуть за пределы религиозных традиций… Мы поклоняемся Тому же Христу в Его путешествии по пространствам различных религий</em>.</p>



<p>В конференции принимал участие также митр. Иоанн Пергамский.</p>



<p>В 1997 г. ВСЦ покинули Грузинская и Болгарская Православные Церкви, готовилась к выходу из ВСЦ и Сербская Церковь, но окончательное решение так и не было принято.</p>



<p>Весной 1998 г. в Фессалонике (Греция) созвано Всеправославное совещание по инициативе Русской и Сербской Православных Церквей. Участники совещания засвидетельствовали, что за все годы существования ВСЦ вероучительный и нравственный разрыв между православными и инославными не только не уменьшился, но даже увеличился. Совещание также призвало православных участников экуменических ассамблей воздержаться от совместных богослужений. Несмотря на все это, итоговый документ настаивает на необходимости участия в ВСЦ и осуждает “деструктивный антиэкуменизм”.</p>



<p>8-я ассамблея ВСЦ состоялась в 1998 г. в Хараре (Зимбабве). Принята декларация “К общему пониманию и видению ВСЦ”. В ней признается, что Церкви-члены ВСЦ не могут утверждать, что они достигли консенсуса в <em>общем понимании и видении ВСЦ. Главное, что ВСЦ – это содружество Церквей, а не организация или какой-либо церковный институт</em>.</p>



<p>В ходе ассамблеи “православные” экуменисты, в основном, проигнорировали запрет на участие в совместных молениях с инославными.</p>



<p>Среди участников ассамблеи: о. Владимир Шмалий, П.И. Мейендорф и др.</p>



<p>В <strong>2006 г. </strong>прошла 9-я Генеральная ассамблея ВСЦ в Порту-Алегри (Бразилия). Среди участников: Первоиерарх Албанской Православной Церкви архиеп. Анастасий (Ианнулатос), митр. Геннадий Сассимский, <a href="https://antimodern.ru/ignatije-midic/">еп. Игнатий (Мидич)</a>, возглавлявший делегацию Сербской Православной Церкви, еп. Иларион (Алфеев), <a href="https://antimodern.ru/chaplin-vsevolod-anatolievich/">о. Всеволод Чаплин</a>, А. Аржаковский и др.</p>



<p>Архиеп. Анастасий (Ианнулатос) избран одним из президентов ВСЦ.</p>



<p>Генеральные секретари ВСЦ: Виссерт Хуфт (1948-1966), Юджин Карсон Блейк (1966-1972), Филип А. Поттер (1972-1984), Эмилио Кастро (1985-1992), Конрад Райзер (1993-2003), Сэмюэл Кобиа (2004-2009), Олаф Фюксе Твейт (с 2009).</p>



<p class="has-text-align-right"><a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches-sr/">Српски</a></p>



<h2 class="wp-block-heading"><em>См. также </em></h2>



<p><a href="https://antimodern.ru/osnovnye-daty-istorii-ehkumenizma/">Основные даты истории экуменизма</a></p>



<p>архиеп. Серафим (Соболев). <a href="https://antimodern.ru/ehkumenicheskoe-dvizhenie-nado-li-v-nem-uchastvovat/">Надо ли Русской Православной Церкви участвовать в экуменическом движении?</a> (1948)</p>



<h2 class="wp-block-heading"><em>Источники </em></h2>



<p>о. Григорий Разумовский. Экуменическое движение и Русская Православная Церковь. Доклад. М.: Московская Патриархия, 1948</p>



<p>Georges Florovsky. Orthodox Ecumenism in the Nineteenth Century // St. Vladimir’s Seminary Quarterly. 1956. № 4. PP. 2-53</p>



<p>митр. Николай (Ярушевич). Русская Православная Церковь и Экуменическое движение (доклад на встрече с представителями ВСЦ в Амстердаме) // Журнал Московской Патриархии. 1958. №9. СС. 29-32</p>



<p>митр. Николай (Ярушевич). Проблема христианского единства в защите мира (доклад на встрече с представителями ВСЦ в Амстердаме) // Журнал Московской Патриархии. 1958. № 9. СС. 32-34</p>



<p>Коммюнике о встрече делегации Святой Русской Православной Церкви и делегации Всемирного Совета Церквей (Утрехт, 7-9 августа 1958 г.) // Журнал Московской Патриархии. 1958. № 9. СС. 35-36</p>



<p>Stephen C. Neill. Brothers of the Faith. NY.: Abingdon Press, 1960</p>



<p>Пребывание в СССР делегации Всемирного Совета Церквей // Журнал Московской Патриархии. 1960. №2. СС. 47-55</p>



<p>Виссерт Хуфт. Заключительное обращение к Его Святейшеству Патриарху Алексию // Журнал Московской Патриархии. 1960. № 2. СС. 56-58</p>



<p>О переговорах делегации Русской Православной Церкви с генеральным секретариатом Всемирного Совета Церквей // Журнал Московской Патриархии. 1961. №4. СС. 31-32</p>



<p>Третья Генеральная Ассамблея Всемирного Совета Церквей: “Иисус Христос – Свет миру” (Ин. 8, 12) // Журнал Московской Патриархии. 1961. №8. СС. 75-79</p>



<p>митр. Анастасий (Грибановский). Воззвание ко всему христианскому миру в связи с Собранием Всемирного Совета Церквей в Нью Дэли. Сан Пауло, 1962</p>



<p>The New Delhi Report: The Third Assembly of the World Council of Churches 1961, London 1962</p>



<p>Послание IV Ассамблеи Всемирного Совета Церквей // Журнал Московской Патриархии. 1968. №10. СС. 40-41</p>



<p>митр. Никодим (Ротов). Русская Православная Церковь и экуменическое движение (доклад в конференц-зале Упсальского университета) // Журнал Московской Патриархии. 1968. №9. СС. 46-55</p>



<p>митр. Никодим (Ротов). Слово за богослужением на пленарном собрании участников IV Генеральной Ассамблеи ВСЦ, 5 июля 1968 года // Журнал Московской Патриархии. 1968. №9. СС. 55-57</p>



<p>митр. Антоний Сурожский. О богослужении и стиле христианской жизни (мысли участника IV Ассамблеи Всемирного Совета Церквей) // Журнал Московской Патриархии. 1968. №9. СС. 67-72</p>



<p>митр. Антоний. Сурожский. Homilie au Culte d’ouverture du Comite Central du Conseil Oecumenique des Eglises a Berlin, aout 1974 // Вестник Русского Западно-Европейского Патриаршего Экзархата. 1974. № 85-88. СС. 14-17</p>



<p>митр. Никодим (Ротов). Иисус Христос освобождает и объединяет (богословский аспект) // Журнал Московской Патриархии. 1975. №5. СС. 55-59</p>



<p>А.И. Осипов. “Иисус Христос объединяет” (присутствие Христа в Церкви и в мире и миссии Церкви в мире) // Журнал Московской Патриархии. 1975. №8. СС. 59-65</p>



<p>А.И. Осипов. Принстонская встреча (богословский диалог между представителями христианских Церквей СССР и Национального Совета Церквей Христа в США) // Журнал Московской Патриархии. 1975. №8. СС. 65-70</p>



<p>А.И. Осипов. Спасение – освобождение для мира и справедливости во Христе. Значение Церкви // Журнал Московской Патриархии. 1976. № 3. СС. 60-64</p>



<p>Послание Священного Синода о V Ассамблее Всемирного Совета Церквей и ее результатах // Журнал Московской Патриархии. 1976, №4. C. 9</p>



<p>The Orthodox Church in the Ecumenical Movement // ed. Constantin G. Patelos. Geneva, 1978</p>



<p>The New Valamo Consultation. The Ecumenical Nature of the Orthodox Witness. Geneva, 1978</p>



<p>А.И. Осипов. Тридцатилетие Всемирного Совета Церквей // Журнал Московской Патриархии. 1978 – 1979. №12 – 1. СС. 63-65, 62-65</p>



<p>митр. Антоний Сурожский. Quelques reflexions sur «Des fideles sont perplexes» // Вестник Русского Западно-Европейского Патриаршего Экзархата. 1981. № 105-108. СС. 69-77</p>



<p>Baptism, Eucharist And Ministry // Faith And Order Paper No. 111. 1982</p>



<p>В.А. Никитин, о. Тихон. Экуменизм в 1945-1961 годах и вступление Русской Православной Церкви во Всемирный Совет Церквей // Журнал Московской Патриархии. 1984. №№ 1, 2. СС. 69-72, 59-67</p>



<p>Миссия на пути Христовом [конференция Комиссии ВСЦ &#8220;Всемирная миссия и евангелизация&#8221;] // Журнал Московской Патриархии. 1989. №10. СС. 52-54</p>



<p>Прием в Кремле участников заседания ЦК ВСЦ [40-я сессия ЦК ВСЦ, Москва, 17-26 июля 1989 года] // Журнал Московской Патриархии. 1989. №12. СС. 5-7</p>



<p>Патриарх Игнатий IV. Об истине, о Церкви, о любви [проповедь на богослужении перед открытием 40-й сессии ЦК ВСЦ, Москва, 17 июля 1989 года] // Журнал Московской Патриархии. 1989. №12. СС. 52-57</p>



<p>Всемирная конференция ВСЦ “Справедливость, мир и целостность творения”, Сеул (Корея), 1990 года // Журнал Московской Патриархии. 1990. № 12. CC. 61-65</p>



<p>VII Ассамблея Всемирного Совета Церквей // Журнал Московской Патриархии. 1991. № 6. СС. 59-63</p>



<p>“Прииди, Дух Святый” (послание VII Ассамблеи Всемирного Совета Церквей) // Журнал Московской Патриархии. 1991. № 7. СС. 48-49</p>



<p>Orthodox Visions of Ecumenism // ed. Gennadios Limouris. Geneva, 1994</p>



<p>Historical dictionary of the Orthodox church // ed. Michael Prokurat, Alexander Golitzin, Michael D. Peterson. Scarecrow Press, 1996</p>



<p>The Ecumenical Movement, the Churches and the World Council of Churches: An Orthodox Contribution to the Reflection Process on the Common Understanding and Vision of the WCC // ed. George Lemopoulos. WCC, 1996</p>



<p>Ion Bria. The Liturgy after the Liturgy. Mission and Witness from an Orthodox Perspective. Geneva, 1996</p>



<p>Православие и экуменизм: Документы и материалы, 1902-1997. М.: МФТИ, 1998</p>



<p>Православие и экуменизм. Документы и материалы, 1902-1998 // сост. Е.А. Карманов. М.: ОВЦС, МФТИ, издательский дом «Грааль», 1999</p>



<p>Peter Bouteneff. The Orthodox at the Harare Assembly // Service Orthodoxe de Presse, March 1999</p>



<p>митр. Антоний Сурожский. New needs and ecumenical perspectives for the parishes of the diocese // Sourozh. 2001. № 86. P. 1</p>



<p>Изменения в структуре Всемирного Совета Церквей // Журнал Московской Патриархии. 2002. №9. СС. 83-85</p>



<p>Heinz Joachim Held. Orthodox participation in the WCC: a brief history // The Ecumenical Review/ Oct, 2003</p>



<p>Konrad Raiser. <a href="https://web.archive.org/web/20170620040406/http://www.oikoumene.org/en/resources/documents/wcc-programmes/ecumenical-movement-in-the-21st-century/member-churches/special-commission-on-participation-of-orthodox-churches/orthodox-contribution-to-the-wcc">The importance of the Orthodox contribution to the WCC</a></p>



<p>Jean-Yves Lacoste. Encyclopedia of Christian theology. Routledge, 2005</p>



<p>2010 Resources For The Week Of Prayer For Christian Unity And Throughout The Year. The Pontifical Council for Promoting Christian Unity, The Commission on Faith and Order of the World Council of Churches. 2009</p>



<p>Fr. George Tsetsis. <a href="https://antimodern.ru/wp-content/uploads/Tsetsis-12042005-The-Orthodox-in-the-Ecumenical.pdf">The Orthodox in the Ecumenical Movement A Short History</a></p>
<p>Материал <a href="https://antimodern.ru/world-council-of-churches/">Всемирный совет церквей</a> впервые опубликован на <a href="https://antimodern.ru">Антимодернизм.ру - Православная миссионерская энциклопедия</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://antimodern.ru/world-council-of-churches/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Кэширование страницы с использованием Disk: Enhanced 
Минифицировано с помощью Disk
Кэширование запросов БД 12/101 за 0.946 секунд с использованием Disk

Served from: antimodern.ru @ 2026-04-21 06:40:30 by W3 Total Cache
-->